oticati

[/ˈot͡sati/]

B1.1

Indikativ

Pomoćni glagol: Perfekt s „biti" · Futur I. s „htjeti"

	Prezent (HR) sadašnjost	Perfekt prošlost	Futur I. budućnost
ja	otičem	sam oticao	ću oticati
ti	otičeš	si oticao	ćeš oticati
on/ona	otiče	je oticao	će oticati
mi	otičemo	smo oticali	ćemo oticati
vi	otičete	ste oticali	ćete oticati
oni/one	otiču	su oticali	će oticati

Prezent (HR)

sadašnjost

ja	otičem
ti	otičeš
on/ona	otiče
mi	otičemo
vi	otičete
oni/one	otiču

Perfekt

prošlost

ja	sam oticao
ti	si oticao
on/ona	je oticao
mi	smo oticali
vi	ste oticali
oni/one	su oticali

Futur I.

budućnost

ja	ću oticati
ti	ćeš oticati
on/ona	će oticati
mi	ćemo oticati
vi	ćete oticati
oni/one	će oticati

U perfektu hrvatski koristi pomoćni glagol biti (sam, si, je, smo, ste, su) + glagolski pridjev radni (l-particip). Ovdje je prikazan u muškom rodu — ženski završava na -la, srednji na -lo; množina -li / -le / -la. Futur I. = klitika glagola htjeti (ću, ćeš, će …) + infinitiv.

Više vremena i načina

	Imperfekt prošlost (književno)	Imperativ zapovjedni način
ja	oticah	(nema imperativa 1. jd.)
ti	oticaše	otiči
on/ona	oticaše	otiče
mi	oticasmo	otičimo
vi	oticaste	otičite
oni/one	oticahu	otiču

Imperfekt

prošlost (književno)

ja	oticah
ti	oticaše
on/ona	oticaše
mi	oticasmo
vi	oticaste
oni/one	oticahu

Imperativ

zapovjedni način

ja	(nema imperativa 1. jd.)
ti	otiči
on/ona	otiče
mi	otičimo
vi	otičite
oni/one	otiču

Particip

	m.	f.	n.
Aktiv jd.	oticao	oticala	oticalo
Pasiv jd.	otican	oticana	oticano
Aktiv mn.	oticali	oticale	oticala
Pasiv mn.	oticani	oticane	oticana

Pravilno konjugiraj glagol oticati

oticati

Indikativ

Više vremena i načina

Particip

Više glagola